Особа

Гешов, Иван Евстратиев

• Gešov, Ivan Evstratiev

• Гешов, Иван

1849-1924

Рођен је 20. фебруара 1849. године у Пловдиву. Основно образовање је стекао у грчкој школи при цркви СВ. Димитрија у Плодиву, а потом и гимназију у Пловдиву. Од 1865. године породица се сели у Манчестер, гдје му је отац отворио представништво своје трговачке компаније. То је наставио школовање на Овенс колеџу (данас Универзитет у Манчестеру), којег је завршио 1869. године. Са школовања је понио и приврженост либералним идејама Џон Стјуарт Мила. Послије школовања наставио је да ради у очевој компанији све до 1872. године када се представништво затвара и породица се враћа у Пловдив. За време Априлског устанка 1876. године активно узима учешће у пропагирању бугарских идеја у Великој Британији и посебно у САД. Са почетком Руско-турског рата 1877. године ухапшен је и са породицом депортован у Цариград гдје је рат провео у кућном притвору. У Пловдив се враћа тек по закључењу Санстефанског мировног уговора 1878. године. По повратку у Пловдим покреће лист "Марица" чији је главни уредник, учествује на Народној скупштини у Трнову и као њен представник послат је у Париз и Лондон да утиче на велике силе око питања Источне Румелије. Ова мисија се завршила неуспјехом, те се враћа у Пловдив гдје учествује у раду обласних инститицуија, као и један од водећих људи Народне странке у Источној Румелији. Од 1883. године сели се у Софију гдје постаје директор Бугарске народне банке. Токомн 1885. године и уједињења Бугарске и Источне Румелије, води интензивне дипломатске разговоре са руским царем Александром III, као и у Лондону и Паризу. По повратку у земљу одређен је да води и делегацију на мировним преговорима У Букурешту 1886. године којима је окончан Српско-бугарски рат.Након тога обављао је у неколико наврата функцију министра финансија. Након смрти Евлоги Георгијева 1897. године постао је и предсједник Народне партије. Од 1911. године формира владу и постаје премијер Бугарске, те је имао велику улогу у формирању Балканског савеза. Међутим, због сукоба са царем Фердинандом подноси оставку 1913. године уочи Другог балканског рата. Током Првог свјетског рата и након њега један је од водећих опозиционих првака.
Умро је у Софији 11. марта 1924. године.

Коначни

Делимични

18.01.2024.

• Српски

• Ћирилица

https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%95%D0%B2%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B5%D0%B2_%D0%93%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2

2401к030,