Особа

Динић, Сретен Р.

• Dinić, Sreten R.

• Dinitch, Sreten

1875-1949

Основну школу је учио у свом селу Великом Шиљеговцу, у подножју Јастрепца, од 1883. до 1887. године. Нижу гимназију похађао је у Крушевцу од 1887. до 1891. године. Исте године уписује Учитељску школу у Нишу, а наставио у Учитељској школи у Аклексинцу коју је завршио 1897. године. Од стране Министарства постављен је за учитеља у Кладушницу код Кладова. Његов рад се огледа у организовању сеоских задруга у селима у којима је службовао,у просвећивању народа,али и као песник,приповедач и као аутор дела за сценска извођења.
Динић је 1913. године постављен за школског надзорника лесковачког и власотиначког среза. У Лесковац је дошао 20. новембра 1913, и отада није мењао место свог службовања и рада. Заједно са двојицом наизменичних председника општине, Мичетом Бабамилкићем и Стојаном Николићем, активно је укључен у решавању школских али и комуналних проблема Лесковца. Са почетком Првог светског рата и повлачењем, заједно са српском војском прелази Албанију. Доласком на Крф, учествовао је у оснивању Државне штампарије и Српских новина, а постао и члан редакције овог листа и његов први сарадник заједно са Бранком Лазаревићем, Милутином Бојићем, Драгољубом Филиповићем и другима. У Српским новинама и Ратном дневнику, који је излазио у Солуну, Динић је објавио своје белешке о повлачењу српске војске. Дело је још одмах стављено на располагање француским публицистима, а пријатељ српског народа Жозеф Ренок користио га је за своја предавања на Сорбони о трагичној одисеји Срба кроз Албанију. Овај први спис о последњим месецима Србије у 1915. години и повлачењу усред зиме, после рата, издат је о трошку писца под насловом „Српска војска и бежање кроз Албанију и на Крфу”. Након што је оболео од маларије, 1917. године, упућен је у Француску на лечење, где ствара пријатељства са француским интелектуалцима. На народном универзитету који је основао у Френшвилу, нашим инвалидима држао је читаве циклусе предавања.
После рата (1923. године) био је један од покретача иницијативе за оснивање Народног универзитета у Лесковцу, чији је касније био активни сарадник. Један је од оснивача Народне књижнице и читаонице, првог професионалног позоришта (1926-1929) у коме је радио као управник. Био је и први управник „Академског позоришта у Лесковцу” основаног 1934. године. Уређивао је часописе Лесковачки гласник и „Народни просветитељ” кога је покренуо у периоду 1928-1933. Динић се залагао за отварање Музеја града, учествовао је у раду Грађанске касине и Певачког друштва „Бранко” где је био члан управе а био је и на челу градске здравствене задруге. Бавио се писањем драма а од његових шест текстова најпознатији је „Наша работа”, о лесковачком животу. Написао је преко 50 књига а био је сарадник и уредник значајних листова, часописа и зборника у то време („Српске новине”, „Лесковачки гласник”, „Народни просветитељ” и др).

Велики Шиљеговац, рођен 1875.
Лесковац, умро 1949.

Динић, Душан (1901-1968)

Нацрт

Минимални

23. 03. 2020.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 3, 292-293.

2003к103, 2008р030,