Јовановић Стојимировић, Милан

Identity area

Type of entity

Authorized form of name

Јовановић Стојимировић, Милан

Parallel form(s) of name

  • Jovanović Stojimirović, Milan
  • Јовановић-Стојимировић, Милан
  • Јовановић Стоимировић, Милан
  • Јовановић-Стојимировић, Милан

Standardized form(s) of name according to other rules

Other form(s) of name

Identifiers for corporate bodies

Description area

Dates of existence

1898-1966

History

Новинар, дипломата, хроничар старог Београда. Основну школу је завршио у Смедереву, а гимназију у Смедереву и Београду. Студирао је у Београду и Берну, дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1927. године. Уређивао је многе часописе и новине. Покренуо је лист "Вардар" у Скопљу 1932. године и био на његовом челу до средине децембра 1935, када га је Милан Стојадиновић поставио за главног уредника обновљеног партијског органа "Самоуправа". Био је једно време и новинар „Политике“. Током студија у Швајцарској, постављен је за дописника Одељења за штампу Министарства иностраних дела при Посланству у Бену. На овој дужности је био од новембра 1923. до јуна 1926. године. Постављен је за новинара-дневничара Одељења за штампу М иностаних дела у Београду, августа 1926. и тај посао је обављао до децембра 1928. године. Тада је премештен за дописника Одељења за штампу при Посланству у Берлину. Наредне године преведен је за дописника Централног пресбироа Председништва Министарског савета. На том положају је остао до 1931. године, када је премештен за дописника Централног пресбирао у Скопљу. Директор новинске агенције „Авала“ био је 1937–1938. Био је народни посланик владајуће коалиције, изабран 1938. у Смедереву на листи Југоловенске радикалне заједнице. Уредио је заједно са Милошем Зечевићем „Споменицу Николе Пашића“. Био је дипломата и учествовао у више дипломатских делегација, био је аташе за штампу у амбасади у Берлину. У периоду од 1941. до 1944. био је управник Архива Србије. После Другог светског рата, 1946. године, је проглашен за народног непријатеља и конфискована му је скоро целокупна имовина у Београду и Смедереву. Осуђен је на петнаест година робије. После седам и по година робије изашао је из затвора у Сремској Митровици. Бавио се и преводилаштвом. Свој легат је завештао Музеју, Архиву и Библиотеци у Смедереву, као и Матици српској у Новом Саду.

Places

Смедерево, рођен 19. 06. 1898.
Београд, умро 6. 03. 1966.

Legal status

Functions, occupations and activities

Mandates/sources of authority

Internal structures/genealogy

General context

Relationships area

Access points area

Occupations

Control area

Authority record identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Status

Draft

Level of detail

Minimal

Dates of creation, revision and deletion

13. 08. 2026.

Language(s)

  • Serbian

Script(s)

  • Cyrillic

Sources

Maintenance notes

2608к103,

  • Clipboard

  • Export

  • EAC