Особа

Винавер, Станислав

• Vinaver, Stanislav

• Чука Сташа [псеудоним]
• Трајко Ћирић [псеудоним]
• Проф. Свезнанов [псеудоним]
• Џим Дип Пресни [псеудоним]
• Гојхлин Јуниор [псеудоним]
• Венатор [псеудоним]
• Angelicus [псеудоним]
• Swann [псеудоним]

1891-1955

Песник и преводилац. Рођен у угледној јеврејској породици у Шапцу где је завршио и основну школу. Гимназијско образовање јe започео у Шабачкој гимназији, наставио у Београду и био је активан у средњошколској литерарној дружини "Нада" где објављује и прве књижевне радове. По завршетку гимназије 1909. године сарађује у "Српском књижевном гласнику" и "Босанској вили". У Париз одлази 1910. године на Сорбону где студира математику и физику. Као студент наставља да објављује у часопису "Дело", а од 1911. године ради и као сарадник у "Пијемонту". Школовање је привремено прекинуо да бу учествовао у балканским ратовима као добровољац, а по завршетку рата објављује збирку поезије "Песме које у изгубиле равнотежу. Почетком Првог светског рата прикључује се Скопском ђачком батаљону као један од 1300 каплара. Са војском се 1915. године повлачи преко Албаније. На Крфу објављује поезију у "Српским новинама" и крфском "Забавнику". Године 1916, упућен је на информативно-дипломатске послове у Француску и Велику Британију, а потом и у Петроград, као члан српске дипломатске мисије. Из Русије се враћа тек 1919. године. По окончању рата, запослен је у Уметничком одељењу Министарства просвете, а потом се посветио новинарству и књижевности. Учествује у стварању "групе уметника" са М. Црњанским, И. Андрићем, Т. Манојловић и др, а сарађивао је и у часописима "Књижевни југ", "Дан", "Прогрес" и "Република" где је био и један од уредника. Са Тодором Манојловићем покренуо је библиотеку "Албатрос" где је био и један од уредника. Новинарски анганжман везује за листове "Политика" и "Време". Писао је као стални критичар за „Време“ и радио као специјални дописник тог листа у Бугарској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Совјетском Савезу. Почетком 1927 године био је један од уредника листа "Време" и потпредседник Београдске секције Југословенског новинарског удружења. Убрзо се запошљава у Одељењу за штампу Министарства иностраних дела. Исте 1927. је у посланству у Берну, а затим је у Сталној делегацији при Друштву народа у Женеви. Од октобра 1929 до 1933. године био је аташе за штампу при Посланству у Берлину. Дужност шефа Публицистичког одсека Централног пресбироа обавља од 1934. до 1938. године. По повратку у Југославију, био је и један од оснивача "Ошишаног јежа". Пензионисан је 1938. године. Током Априлског рата 1941. године заробљен је као резервни капетан I класе и остатак Другог светског рата је провео у заробљеништву у немачком логору Оснабрик. Последње године (1945 — 1955) провео је у Београду радећи као професионални књижевник, сатиричар и преводилац са француског, енглеског, руског, чешког, пољског и немачког језика.

Шабац, рођен 1. 03. 1891.
Нишка Бања, умро, 1. 08. 1955.

Коначни

Делимични

19. 05. 2021, 25.12.2023.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, Т. 2, стр. 213-216

2105к103, 2312р030,