Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Вуловић, Милева
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Vulović, Mileva
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
- Вуловић, Милка
- Котуровић, Милева
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1853-1929
Историјат
Милева Милка Вуловић, (Остружница, 1853—Београд, 1929), била је
Први секретар Београдског женског друштва и секретар добротворног одбора за избеглице Херцеговачког устанка, чланица одбора за отварање Дома убогих старица, Литерарног одбора часописа „Домаћица”, Професорског друштва и оснивач Одбора госпођа „Кнегиња Љубица”. Завршила је Вишу женску школу у Београду. Године 1869. је постављена за помоћницу класне учитељице и 1871. године постављена и за наставницу где је предавала математику. Била је наставница и једно време управница ове школе. Била је удата за Светислава Вуловића (1847-1898). Припремала се и за улогу болничарке па је 1876. године била ученица Батутовог првог самарићанског курса. Како је показала велики дар за болничку службу др Марија Зиболд је одвела у Петроград где је завршила још један болнички курс. После тога је 1877. године са одредом руских милосрдних сестара отишла на руско-турски фронт. Била је распоређена на рад у пољској болници у Трнову, а пошто се разболела од богиња 1878. године вратила се у Србију. На предлог и уз помоћ конзула у Приштини при повратку у Београд основала је Одбор госпођа „Кнегиња Љубица” са задатком да помаже српски народ у Старој Србији и Македонији. Била је председница ово друштва, а касније је изабрана и за почасну председницу.
Први секретар Београдског женског друштва и секретар добротворног одбора за избеглице Херцеговачког устанка, чланица одбора за отварање Дома убогих старица, Литерарног одбора часописа „Домаћица”, Професорског друштва и оснивач Одбора госпођа „Кнегиња Љубица”. Завршила је Вишу женску школу у Београду. Године 1869. је постављена за помоћницу класне учитељице и 1871. године постављена и за наставницу где је предавала математику. Била је наставница и једно време управница ове школе. Била је удата за Светислава Вуловића (1847-1898). Припремала се и за улогу болничарке па је 1876. године била ученица Батутовог првог самарићанског курса. Како је показала велики дар за болничку службу др Марија Зиболд је одвела у Петроград где је завршила још један болнички курс. После тога је 1877. године са одредом руских милосрдних сестара отишла на руско-турски фронт. Била је распоређена на рад у пољској болници у Трнову, а пошто се разболела од богиња 1878. године вратила се у Србију. На предлог и уз помоћ конзула у Приштини при повратку у Београд основала је Одбор госпођа „Кнегиња Љубица” са задатком да помаже српски народ у Старој Србији и Македонији. Била је председница ово друштва, а касније је изабрана и за почасну председницу.
Места
Остружница, рођена 14. 01. 1853.
Београд, умрла 1929.
Београд, умрла 1929.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Повезани ентитет
Вуловић, Никола
Идентификатор повезане јединице
Категорија везе/односа
породица
Врста везе/односа
Вуловић, Никола је дете од Вуловић, Милева
Датуми везе/односа
Опис везе
Повезани ентитет
Вуловић, Светислав (1847-1898)
Идентификатор повезане јединице
Категорија везе/односа
породица
Врста везе/односа
Вуловић, Светислав је супружник од Вуловић, Милева
Датуми везе/односа
Опис везе
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Коначни
Ниво детаљности
Делимични
Датуми креирања, измене или брисања
22. 02. 2022.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
Српски биографски речник, т. 2, стр. 513.
Напомене о одржавању
2202к103,