Подручје идентификације
Сигнатура
Р 1348/1/XII/6
Наслов
Свеска 6 Венеција и Турска
Датум(и)
- 1931 (Стварање)
Ниво описа
Јединица
Обим и носач записа
60 л.
Подручје контекста
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1899-1969)
Биографија
Рођен је 05. јуна 1899. године у Старом граду на Хвару. Ту је завршио и основну школу, а потом и класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију студирао је на универзитетима у Загребу (1917-1919), Прагу (1919-1920), Лајпцигу и Берлину (1920-1921), и на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао 1922. године. На истом факултету, 1929, одбранио је докторску дисертацију „Шпанија и Дубровник у 16. веку“. Стручно се усавршавао на Сорбони у Паризу, током школске 1930/1931. године. Након завршетка основних студија, ступио је у државну службу као суплент Поморске академије у Котору (1922). Већ наредне школске године постаје професор Трговачке академије у Дубровнику, а касније и директор те институције. Током овог периода интензивно истражује историјску грађу у Дубровачком архиву. одине 1935. изабран је у звање доцента на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Предавао је Општу историју новог века. За вишег саветника у Министарству просвете у Београду постављен је 1938. године. Наредне године изабран је за доцента на Одсеку за историју Филозофског факултета Београдског универзитета. На истом факултету, прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора на Катедри за општу историју новог века изабран је 1951. године.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од 1963. до 1969. године.
жБио је један од најистакнутијих познавалаца историје Дубровачке републике, као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.
У књизи Дубровачки портрети (1948) сакупио је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су: Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је монографија Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.
Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од 1963. до 1969. године.
жБио је један од најистакнутијих познавалаца историје Дубровачке републике, као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.
У књизи Дубровачки портрети (1948) сакупио је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су: Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је монографија Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.
Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.
Историјат фонда
Подручје садржаја и структуре
Оквир и садржај
Свеска садржи исписе из:
Venise XXXVI (1601-1606).
Venise XXXV. (1590-1584).
Venise XXXVII. "Korespondencija du Fresne - Саnауе iz Venecije".
Venise XXXVIII "Korespondencija du Fresne - Саnауе iz Venecije" (22. X 1603 - 11. X 1604).
Venise XXXIX "Kopije korespondencije du Fresne - Саnауе, 21. X 1604. - VIII 1605."
Venise XL. "Kopije korespondencije du Fresne - Саnауе, (15. IV 1606 - 3. V 1607).
Venise XIII : "Razna pisma od I607 - 1623".
Venise XLIII "Korespondencija (11 .I 1624 - 26. II 1625).
Venise XLIV "Korespondencija iz Venecije (5. I - 26. XII 1626).
Venise XLV. (1. I 1627 - 29. XII 1628)
Venise XLVI. (13. IX 1627 - 15. XII 1628)
Venise XLVII (3. 1 - 31.XII 1629).
Venise LXVIII (31. III 1629 - 19. XII 1632)
Venise XLIX (3. III 1629 - 30. XII 1630)
Venise L (11. II - 26. XII 1631).
Venise LI (1. 1 - 26. X 1632.)
Venise LII (1633 - 1642).
Turquie 1 Fol. 12 - 269, (27.VIII 1571 - 25. VIII 1575).
Venise XXXVI (1601-1606).
Venise XXXV. (1590-1584).
Venise XXXVII. "Korespondencija du Fresne - Саnауе iz Venecije".
Venise XXXVIII "Korespondencija du Fresne - Саnауе iz Venecije" (22. X 1603 - 11. X 1604).
Venise XXXIX "Kopije korespondencije du Fresne - Саnауе, 21. X 1604. - VIII 1605."
Venise XL. "Kopije korespondencije du Fresne - Саnауе, (15. IV 1606 - 3. V 1607).
Venise XIII : "Razna pisma od I607 - 1623".
Venise XLIII "Korespondencija (11 .I 1624 - 26. II 1625).
Venise XLIV "Korespondencija iz Venecije (5. I - 26. XII 1626).
Venise XLV. (1. I 1627 - 29. XII 1628)
Venise XLVI. (13. IX 1627 - 15. XII 1628)
Venise XLVII (3. 1 - 31.XII 1629).
Venise LXVIII (31. III 1629 - 19. XII 1632)
Venise XLIX (3. III 1629 - 30. XII 1630)
Venise L (11. II - 26. XII 1631).
Venise LI (1. 1 - 26. X 1632.)
Venise LII (1633 - 1642).
Turquie 1 Fol. 12 - 269, (27.VIII 1571 - 25. VIII 1575).
Вредновање, излучивање и рокови чувања
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Допуне
Не очекују се допуне.
Систем сређивања
Подручје услова приступа и коришћења
Услови приступа
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Услови умножавања
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Језик грађе
- Латински
- Српски
- Француски
Писмо грађе
- Латиница