Свештеник, рођен у селу Трнава код Ужица 10. јуна 1863, а преминуо у манастиру Савина 02. априла 1927. Нижу гимназију завршио у Ужицу 1879, а Богословију у Београду 1883. године. Радио као учитељ у Доњој Крушевици у Пожаревачком округу, али је отпуштен због бављења политиком. Рукоположен је за свештеника 1887 и преузео парохију у Белој Цркви. Већ 1889 године се преселио у Горњи Милановац и тамо вршио свештеничку дужност. У Г. Милановцу је са Стеваном Матићем покренуо лист Таково 1890. године. На лични захтев премјештен је са службом у Ниш 1904. године. Ту је изабран за судију Духовног суда , а у исто вријеме је покренуо лист Глас епархије нишке чији је био власник и уредник. Један је и од покретача листа Кића, листа за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина који је излазио у Нишу 1905-1914, а потом и у Београду 1922-1926. Активно се бавио и политиком те је биран као радикал за народног посланика 1900. Са повлачењем српске војске 1915 године прелази у Црну Гору, али се убрзо вратио и наставио да живи и ради у Београду као парох цркве Св. Саве. до 1919. Пред смрт је обављао дужност инспектора Министарства вера.
Бавио се и књижевношћу, а приповјетке је објављивао у часописима Бранково коло, Босанска вила, Венац, Градина, Коло, Дело и Мисао.
Завршен опис
Минимални
Коначни
Фонд обухвата личну архиву свештеника Тадије П. Костића, рукописе његових књижевних дјела, дневник из времена Првог свјетског рата за период 1914-1916, писма као и личне документе. Грађа обухвата период друге половине XIX ст. и прве половине XX ст. Посебно је значајна за историју и етнологију Јужне Србије и града Ниша.
Грађа је распоређена према врсти материјала у 4 групе (серије)
I Рукописи
II Грађа
III Преписка
IV Разно
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Не очекују се допуне.
Опис урадио Иван Обрадовић.
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Свештеник, рођен у селу Трнава код Ужица 10. јуна 1863, а преминуо у манастиру Савина 02. априла 1927. Нижу гимназију завршио у Ужицу 1879, а Богословију у Београду 1883. године. Радио као учитељ у Доњој Крушевици у Пожаревачком округу, али је отпуштен због бављења политиком. Рукоположен је за свештеника 1887 и преузео парохију у Белој Цркви. Већ 1889 године се преселио у Горњи Милановац и тамо вршио свештеничку дужност. У Г. Милановцу је са Стеваном Матићем покренуо лист Таково 1890. године. На лични захтев премјештен је са службом у Ниш 1904. године. Ту је изабран за судију Духовног суда , а у исто вријеме је покренуо лист Глас епархије нишке чији је био власник и уредник. Један је и од покретача листа Кића, листа за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина који је излазио у Нишу 1905-1914, а потом и у Београду 1922-1926. Активно се бавио и политиком те је биран као радикал за народног посланика 1900. Са повлачењем српске војске 1915 године прелази у Црну Гору, али се убрзо вратио и наставио да живи и ради у Београду као парох цркве Св. Саве. до 1919. Пред смрт је обављао дужност инспектора Министарства вера.
Бавио се и књижевношћу, а приповјетке је објављивао у часописима Бранково коло, Босанска вила, Венац, Градина, Коло, Дело и Мисао.
Завршен опис
Садржи рукопис романа "У будном сну", одломак из романа "На Горици", незавршену белешку "У женском манастиру - један дан у Хопову", причу "Грех капетана Живиновића" приповетке "Учитељ Ћетко" "Господа сељаци" у две верзије и "Два старца", " У потери за безакоником", збирка народних прича "Доколице", дневничке белешке "У Нишу 1912." и "Ратни дневник 1915-1916" као и беседе "Дани покајања", "Беседа у III недељу", "Беседа у IV недељу", "Беседа на Цвети 1925.", "Кирило и Методије"
Грађа је распоређена у две фасцикле хронолошки.
I фасцикла - сигнатуре Р 352/I/1-7
II фасцикла - сигнатуре Р 352/I/8-16
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Не очекују се допуне.
Опис урадио Иван Обрадовић
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Свештеник, рођен у селу Трнава код Ужица 10. јуна 1863, а преминуо у манастиру Савина 02. априла 1927. Нижу гимназију завршио у Ужицу 1879, а Богословију у Београду 1883. године. Радио као учитељ у Доњој Крушевици у Пожаревачком округу, али је отпуштен због бављења политиком. Рукоположен је за свештеника 1887 и преузео парохију у Белој Цркви. Већ 1889 године се преселио у Горњи Милановац и тамо вршио свештеничку дужност. У Г. Милановцу је са Стеваном Матићем покренуо лист Таково 1890. године. На лични захтев премјештен је са службом у Ниш 1904. године. Ту је изабран за судију Духовног суда , а у исто вријеме је покренуо лист Глас епархије нишке чији је био власник и уредник. Један је и од покретача листа Кића, листа за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина који је излазио у Нишу 1905-1914, а потом и у Београду 1922-1926. Активно се бавио и политиком те је биран као радикал за народног посланика 1900. Са повлачењем српске војске 1915 године прелази у Црну Гору, али се убрзо вратио и наставио да живи и ради у Београду као парох цркве Св. Саве. до 1919. Пред смрт је обављао дужност инспектора Министарства вера.
Бавио се и књижевношћу, а приповјетке је објављивао у часописима Бранково коло, Босанска вила, Венац, Градина, Коло, Дело и Мисао.
Завршен опис
Серија обухвата грађу за романе и приповетке, исписе из књижевних дела, разне забелешке из друштвеног живота Ниша, као и грађу за Ратни дневник.
Грађа је распоређена у 4 фасцикле
I фасцикла обухвата сигнатуре Р 352/II/1-6
II фасцикла обухвата сигнатуре Р 352/II/7-12
III фасцикла обухвата сигнатуре Р 352/II/13-16
IV фасцикла обухвата сигнатуре Р 352/II/17-24
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Не очекују се допуне.
Опис урадио Иван Обрадовић.
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Свештеник, рођен у селу Трнава код Ужица 10. јуна 1863, а преминуо у манастиру Савина 02. априла 1927. Нижу гимназију завршио у Ужицу 1879, а Богословију у Београду 1883. године. Радио као учитељ у Доњој Крушевици у Пожаревачком округу, али је отпуштен због бављења политиком. Рукоположен је за свештеника 1887 и преузео парохију у Белој Цркви. Већ 1889 године се преселио у Горњи Милановац и тамо вршио свештеничку дужност. У Г. Милановцу је са Стеваном Матићем покренуо лист Таково 1890. године. На лични захтев премјештен је са службом у Ниш 1904. године. Ту је изабран за судију Духовног суда , а у исто вријеме је покренуо лист Глас епархије нишке чији је био власник и уредник. Један је и од покретача листа Кића, листа за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина који је излазио у Нишу 1905-1914, а потом и у Београду 1922-1926. Активно се бавио и политиком те је биран као радикал за народног посланика 1900. Са повлачењем српске војске 1915 године прелази у Црну Гору, али се убрзо вратио и наставио да живи и ради у Београду као парох цркве Св. Саве. до 1919. Пред смрт је обављао дужност инспектора Министарства вера.
Бавио се и књижевношћу, а приповјетке је објављивао у часописима Бранково коло, Босанска вила, Венац, Градина, Коло, Дело и Мисао.
Завршен опис
Грађа је сложена азбучно по презимену пошиљаоца.
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Не очекују се допуне.
Опис урадио Иван Обрадовић
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Свештеник, рођен у селу Трнава код Ужица 10. јуна 1863, а преминуо у манастиру Савина 02. априла 1927. Нижу гимназију завршио у Ужицу 1879, а Богословију у Београду 1883. године. Радио као учитељ у Доњој Крушевици у Пожаревачком округу, али је отпуштен због бављења политиком. Рукоположен је за свештеника 1887 и преузео парохију у Белој Цркви. Већ 1889 године се преселио у Горњи Милановац и тамо вршио свештеничку дужност. У Г. Милановцу је са Стеваном Матићем покренуо лист Таково 1890. године. На лични захтев премјештен је са службом у Ниш 1904. године. Ту је изабран за судију Духовног суда , а у исто вријеме је покренуо лист Глас епархије нишке чији је био власник и уредник. Један је и од покретача листа Кића, листа за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина који је излазио у Нишу 1905-1914, а потом и у Београду 1922-1926. Активно се бавио и политиком те је биран као радикал за народног посланика 1900. Са повлачењем српске војске 1915 године прелази у Црну Гору, али се убрзо вратио и наставио да живи и ради у Београду као парох цркве Св. Саве. до 1919. Пред смрт је обављао дужност инспектора Министарства вера.
Бавио се и књижевношћу, а приповјетке је објављивао у часописима Бранково коло, Босанска вила, Венац, Градина, Коло, Дело и Мисао.
Завршен опис
У овој серији се налазе лична документа Тадије П. Костића (крштенице, дипломе за одликовања, кандидатске листе и сл)
Грађа је сложена тематски.
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Не очекују се допуне.
Опис урадио Иван Обрадовић.
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.