Рођен је у Сплиту 15. априла 1864. године. Школовао се у Сплиту, Дубровнику и Загребу. Студије права је похађао у Загребу и Грацу. По завршетку школовања радио је као судски чиновник у Загребу и Трсту, а потом као адвокат у Дубровнику до 1896. Каријеру наставља у Црној Гори и то као секретар кнеза Николе (1899-1903), али и као министар правде (1901-1902) и опуномоћени посланик Црне Горе у Ватикану. По окончању службе у Црној Гори радио је као васпитач принца Александра Карађорђевића у Београду (1904-1906), а потом је службовао и на двору у Софији (1907-1911). Пред балканске ратове враћа се у службу на црногорски двор где обавља дужност шефа кабинета канцеларије краља Николе I, а по окончању рата и дужност црногорског делегат на Лондонској конференцији мира (1913-1914). Током Првог светског рата боравио је у Риму и радио у српској дипломатској служби (1915-1919). Учествовао је и на Конференцији мира у Версају у оквиру експертских тимова Краљевине СХС. Поред политичке каријере бавио се историографским, публицистичким и књижевним радом. Најважније дело му је двотомна студија "Пад Дубровника" у којој проблемски обухваћа теме из историје Дубровника. Библиографија му је врло разнородна и обухвата тридесетак књига и брошура, те низ чланака. Умро је у Загребу 18. априла 1951. године.