Генерал, учесник кинеске кампање 1900-1901., Руско-јапанског, Првог светског рата и грађанских ратова. Генерал. Завршио је 2. војну гимназију у Санкт Петербургу (1877) и Михајловску артиљеријску школу (1880), одакле је активиран као потпоручник 7. коњске-артиљеријске батерије. Дипломирао је на Николаевској академији Генералштаба 1890. године. Учесник кинеске кампање 1900-1901. Генерал постаје 1903. године. Учесник руско-јапанског и Првог светског рата. После фебруарске револуције, од 30. маја 1917. године, у резерви је био у седишту Војног округа Петроград. После Октобарске револуције, отишао је на Дон. 14. новембра 1917. стигао је у Новочеркаск и понудио своје услуге генералу М. В. Алексејеву, који је формирао Добровољачку армију. У фебруару 1918. је послан у Сибир да тамо организује антибољшевички отпор. Током свог путовања у Сибир, допринео је обједињавању и координацији тајних официрских организација у Омску, Петропавловску, Томску и Иркутску. Од јуна 1918. био члан владе генерала Хорвата у Харбину. Од 1. до 14. децембра 1918. привремено је вршио дужност команданта трупа Амурске војне области. Од 3. децембра 1918. постао је помоћник високог комесара на Далеком истоку, генерала Хорвата за цивилна питања. На самом крају 1918. стигао је у Омск Адмирару Колчаку, међутим, упркос богатом искуству и учешћу у организовању антибољшевичког отпора у Сибиру, није примио састанак у колчанској војсци и у име Колчака вратио се на југ Русије, на располагање генералу Дењикину. 10. фебруара 1919. је отпловио из Владивостока, а 6. априла 1919. године стигао је у Новоросијск. Године 1920. након што су руске трупе напустиле Крим, отишао је у Југославију. Од 1922. служио је у Југословенском министарству рата (Вараждин). Активно учествовао у активностима Руског опште војног савеза. Био је и заменик председника Друштва за успомену на цара Николаја II. Током Другог светског рата служио је у Руском корпусу. После рата преселио се у Сједињене Државе.