Правник, политичар, универзитетски професор. Рођен је у Белој Цркви. Након што је матурирао у Гимназији у Сремским Карловцима, студирао је права у Бечу (1858-1861) и Пешти (1861-1862). Један је од оснивача Уједињене омладине српске. Члан Матице српске постао је 1864. године. Сарадник Светозара Милетића и посланик у Црквено-народном сабору 1865. Професор на на Великој школи у Београду постаје 1866 (римско и међународно право), али је већ следеће због политичког деловања, да би опет постао професор 1868. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке државне и историјске) од фебруара 1869. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од почетка 1888. Редовни је члан (Академије друштвених наука) од јануара 1890. Приступна беседа: Поглед на мађународни и државноправни положај Босне и Херцеговине и острва Кипра према научним оценама представника данашње међународно-правне теорије. До 1880. припадао је кругу либерала око Јована Ристића, а од 1881. је један од оснивача и члан Главног одбора Радикалне странке. Министар правде је у периоду 1887-1888, 1889-1890 и 1891-1892, државни саветник 1889-1894 и 1901-1907 и сенатор 1901-1903. Пензионисан је 1907. Главна дела су му: Систем римског приватног права (институције) (1882), Природа државине (1885), Данашње ратно право (1882), Данашње дипломатско и конзуларно право (1898), После 50 година (1912) и Међународно-правни биланс у последњој балканској кризи (1909).