Рођен је у Шавнику (Црна Гора) 25. децембра 1884. године у породици Драга и Пелагије Гломазић. Основну школу завршио је у родном мјесту, док је гимназију завршио у Солуну 1905. године. Потом је школовање наставио у Београду гдје је завршио Правни факултет 1910. године. У Београду, као студент, постаје и члан црногорске универзитетске омладине која се оштро противила политици краља Николе. Био је и један од оптужених у "Колашнском процесу", али је због недостатка доказа ослобођен кривице. Након завршетка студија радио је као практикант у судовима у Зајечару и Београду. ОД 1912. године враћа се у Црну Гору и постављен је указом краља за секретара Великог суда на Цетињу. Од 1914. године ради и као предавач на Богословско-учитељској школи на Цетињу. У истом периоду учествовао је у свим ратовима које је Црна Гора водила, Првом и Другом балканском и Првом свјетском рату као судија Војног суда. Од 1916. године, током аустроугарске окупације, именован је за предсједника општине Подгорица и на тој дужности остаје све до 1918. године. Активно је учествовао у припремању и засједању Подгоричке скупштине 1918. године. Након тога постављен је за Окружног начелника Цетиња. До 1922. године обавља дужност судије Великог суда у Подгорици све до 1933. године када прелази у Београд за судију Касационог суда. Поред професионалног и политичког ангажмана бавио се и књижевношћу и преводилаштвом. Написао је драму "Краљ Никола-историјска слика" која је објављена у Подгорици 1931. године. Након пензионисања радио је као сарадник у САНУ када настаје његово дело "Политичка историја Црне Горе". Преводио је са француског и енглеског језика и ту се посебно издваја његов превод дела „Twenty years of Balkan tangle“ Мери Едит Дарам. Умро је у Београду 21. марта 1958. године.