<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<ead>
  <eadheader langencoding="iso639-2b" countryencoding="iso3166-1" dateencoding="iso8601" repositoryencoding="iso15511" scriptencoding="iso15924" relatedencoding="DC">
    <eadid identifier="1348-1348-3-1348-3-228" url="http://arhivalije.nb.rs/index.php/1348-1348-3-1348-3-228" encodinganalog="identifier">Р 1348/3/228</eadid>
    <filedesc>
      <titlestmt>
        <titleproper encodinganalog="title">Школство XVII век</titleproper>
      </titlestmt>
    </filedesc>
    <profiledesc>
      <creation>
      Креиран од Access to Memory (AtoM) 2.4.1      <date normal="2026-10-09">2026-10-09 01:23 UTC</date>
    </creation>
      <langusage>
        <language langcode="srp">Српски</language>
        <language scriptcode="Cyrl">Ћирилица</language>
      </langusage>
    </profiledesc>
  </eadheader>
  <archdesc level="file" relatedencoding="ISAD(G)v2">
    <did>
      <unittitle encodinganalog="3.1.2">Школство XVII век</unittitle>
      <unitid encodinganalog="3.1.1">Р 1348/3/228</unitid>
      <physdesc encodinganalog="3.1.5">
        78 фиша.    </physdesc>
      <langmaterial encodinganalog="3.4.3">
        <language langcode="srp">Српски</language>
        <language scriptcode="Latn">Латиница</language>
      </langmaterial>
      <note type="sourcesDescription">
        <p>"Каталог рукописне заоставштине академика Јорја Тадића"</p>
      </note>
      <origination encodinganalog="3.2.1">
        <persname id="atom_95920_actor">Тадић, Јорјо</persname>
      </origination>
    </did>
    <bioghist id="md5-895bcde3393880f94f6bda1bdf14c0a2" encodinganalog="3.2.2">
      <note>
        <p>Рођен је 05. јуна 1899. године у Старом граду на Хвару. Ту је завршио и основну школу, а потом и класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију студирао је на универзитетима у Загребу (1917-1919), Прагу (1919-1920),  Лајпцигу и Берлину (1920-1921), и на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао 1922. године. На истом факултету, 1929,  одбранио је докторску дисертацију „Шпанија и Дубровник у 16. веку“. Стручно се усавршавао на Сорбони у Паризу, током школске 1930/1931. године. Након завршетка основних студија, ступио је у државну службу као суплент Поморске академије у Котору (1922). Већ наредне школске године постаје професор Трговачке академије у Дубровнику, а касније и директор те институције. Током овог периода интензивно истражује историјску грађу у Дубровачком архиву. одине 1935. изабран је у звање доцента на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Предавао је Општу историју новог века. За вишег саветника у Министарству просвете у Београду постављен је 1938. године. Наредне године изабран је за доцента на Одсеку за историју Филозофског факултета Београдског универзитета. На истом факултету, прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора на Ка­те­дри за оп­шту исто­ри­ју но­вог ве­ка изабран је 1951. године.<lb/>За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од  1963. до 1969. године.<lb/>жБио је један од најистакнутијих познавалаца  историје Дубровачке републике,  као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске  историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ  података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и  на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.<lb/>У књизи  Дубровачки портрети (1948)  сакупио је биографије   многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су:  Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је  монографија  Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).<lb/>Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.<lb/>Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.</p>
      </note>
    </bioghist>
    <odd type="publicationStatus">
      <p>Завршен опис</p>
    </odd>
    <odd type="levelOfDetail">
      <p>Минимални</p>
    </odd>
    <odd type="statusDescription">
      <p>Нацрт</p>
    </odd>
    <controlaccess>
      <persname role="Стваралац архивске грађе" id="atom_95920_actor">Тадић, Јорјо</persname>
      <genreform>Исписи</genreform>
    </controlaccess>
    <appraisal encodinganalog="3.3.2">
      <p>Чување је неограничено и не планира се излучивање.</p>
    </appraisal>
    <accruals encodinganalog="3.3.3">
      <p>Не очекују се допуне.</p>
    </accruals>
    <processinfo>
      <p>
        <date>21.04.2026</date>
      </p>
      <p>2604к030,
<lb/></p>
    </processinfo>
    <accessrestrict encodinganalog="3.4.1">
      <p>Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.</p>
    </accessrestrict>
    <userestrict encodinganalog="3.4.2">
      <p>У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.</p>
    </userestrict>
    <dsc type="combined">

        
        
  </dsc>
  </archdesc>
</ead>
